ZAPISI IZ PARIZA 3

    2897

    Ogrnuo je skupo plaćeni kaput od kašmira, uzeo u ruke spreman ručni kofer propisan za avionsku kabinu, otključao vrata, dao svoj doprinos cvilenju stepenika i izašao u hladno decembarsko jutro. Pre silaska u metro svratio je, odmerenim koracima, na prvu kafu za šankom u lokalnom bistrou. U vezi s odelima, znao je da ključnu ulogu igra način na koji ih nosimo.

    Nakon desetak stanica, stigao je na odredište. Proverio je broj na zgradi, gurnuo teška gvozdena vrata i našao se u mermernom predvorju. Popeo se na četvrti sprat, otključao vrata, a onda skinuo skupu odeću i uredno je složio. Zatim je iz kofera izvukao radni kombinezon, uzeo šrafciger i zavukao se ispod sudopere.

    Kad je završio, više od pola sata prao je ruke, sve dok ispod noktiju nije iščezao i poslednji trag, a koža dobila prefinjenu mekoću francuske aristokratije. Zatim je uprljani kombinezon vratio u svoj „samsonajt“, vezao kravatu boje peska, obukao zift-crne cipele, ogrnuo kaput od kašmira i gospodski išetao iz tuđeg stana. Napolju, čađ iz dimnjaka se vratila na nebo.

    nastavak na sledecoj strani