Srbija krade dijasporu

    9595

    Iako Srbiji na ekonomskom planu ne cvetaju ruže, domaća valuta nezaustavljivo raste. Tako je vrednost evra prvog radnog dana u julu bila 120,54 dinara, što bi trebalo da bude pokazatelj privrednog rasta. Nažalost nije tako, jer svakog dana otadžbina tone u sve veću bedu. Prema ocenama ekonomista, dinar ovih vrelih dana jača najvećim delom zbog dolaska dijaspore na godišnje odmore. Ovde će građane iz rasejanja osim jakog dinara dočekati paprene cene i nezaposlena rodbina.

    Ekonomista dr Vladana Hamović za „Vesti“ objašnjava da će slab evro isprazniti džepove naših radnika iz dijaspore.

    – Ono što su pre nekoliko meseci mogli da kupe za 100 evra, sada svakako neće moći, jer su cene skočile, i to ne malo. Sve je poskupelo i hrana u samoposlugama, ali i povrće na pijacama – objašnjava dr Hamović.

    Ukoliko u otadžbini imaju roditelje ili rodbinu koju pomažu dodatno će biti opterećeni, jer treba da im ostave više novca, jer su ljudi bukvalno bez dinara u džepu.

    – Građani Srbije gotovo celu platu daju na hranu i komunalije, jer su kod nas cene namirnica najviše u regionu, pa smo svi svedeni na puko preživljavanje – navodi naša sagovornica.

    Predsednik Pokreta potrošača Srbije Goran Papović ocenjuje da je jak dinar uslovio povećan priliv deviza.

    – Naši iz dijaspore u sve većem broju dolaze i donose devize, evro slabi, a ovde će ih dočekati i bezobrazno skupi trgovci. Uvozni lobi i monopol su ovde izuzetno jaki, pa građani Srbije plaćaju ekstremno visoke cene za namirnice. To će na žalost dočekati i naše iz inostranstva – navodi Papović.

    Advokat Branko Pavlović ističe da je veći priliv deviza zbog dolaska dijaspore, ali i povećanog tranzita turskih gastarbajtera kroz Srbiju, uslovio pad evra.

    – Po ekonomskoj logici taj pad evra bi morao da izazove i pad cena, ali nažalost to se u Srbiji nikada neće dogoditi. Da je kojim slučajem evro ojačao, cene bi automatski išle gore – objašnjava naš sagovornik.

    Realan kurs je 150 dinara

    – Narodna banka Srbije godinama veštački održava nerealan kurs evra. Realno bi bilo da evro vredi 150 dinara, ali jak uvoznički lobi i strane kompanije čine sve da dinar bude veštački jak, jer im to donosi profit. S druge strane domaće firme, izvoznici i naši građani koji dolaze u otadžbinu ispaštaju – kaže dr Kovačević.

    Prema njegovim rečima, glavni razlog zbog čega cene ne prate kurs dinara je to što su vodeći trgovinski lanci u rukama stranaca, koji prodaju uvoznu robu.

    – Svako jačanje dinara njima donosi dobit i oni ne žele da propuste priliku za zaradu. To je moguće jer u našoj zemlji nema konkurencije – navodi Pavlović.

    Mlađen Kovačević, ekonomista, navodi da je neshvatljiv maćehinski odnos države prema dijaspori.

    – Politika valutnog kursa po kojem dinar jača uvek u doba dolaska dijaspore je loš signal našim ljudima iz inostranstva. Oni će potrošiti koliko moraju i dati rodbini, naročito roditeljima ako ih imaju u otadžbini, ali će slabo ili gotovo nikako ulagati – navodi naš sagovornik.

    Napominje da veliki broj naših ljudi iz dijaspore ne dolazi u Srbiju nakon smrti ostarele rodbine, što je veliki gubitak za ekonomiju zemlje.

    Inače, doznake dijaspore su tradicionalno jedan od najstabilnijih priliva iz inostranstva, a najviše novca stiže iz Nemačke, Švajcarske, Austrije i Francuske. Prosečan godišnji priliv u periodu od 2011. do 2015. godine bio je oko 2,7 milijardi evra, odnosno oko 8,2 odsto BDP-a. Prema statističkim podacima, 23 odsto građana Srbije ima bar jednog člana porodice u inostranstvu, dok 11 odsto ima povremene ili redovne prihode od rođaka iz sveta.

    Bezobrazni monopol trgovaca

    Za 1.000 dinara (oko 8,3 evra) pre godinu dana moglo je da se kupi 2,5 kg svinjskog buta, a sada samo 1,7 kg. Za istu sumu novca građani mogu da pazare i 800 grama manje svežeg šarana i 1,2 kg jabuka manje nego lane. Na zelenoj pijaci ove godine za 8,3 evra (jedna „crvena“) možemo da dobijemo do 21 kilogram manje krastavca , od tri do 12 kilograma manje paprike i oko tri kilograma manje pomorandži…

    Za proteklih godinu dana skoro da nema artikla kome se nije povećana cena. Uglavnom su svi poskupeli od pet do 25 odsto. Voće, povrće, slatkiši, hemijski proizvodi, salame i parizeri – sve ima papreniju cenu. Cene vekne hleba sava i svežeg mleka nisu se menjale, a samo su retki proizvodi pojeftinili, poput jestivog ulja, čija je cena niža za oko tri dinara (0,02 evra) po litru, što je zaista zanemarljivo.

    Goran Papović kaže da je evidentno da je socijalna sigurnost građana ugrožena i po tome što je prosečan račun u prodavnici pre dve godine bio 2.000 dinara (16,6 evra), a trenutno je svega 1.200 dinara ili oko deset evra.

    – Kupovna moć građana je dosta niža nego pre godinu dana, pa trgovci sve svoje gubitke nadoknađuju višim cenama. Zakon ponude i tražnje u Srbiji odavno ne važi nego prodavci po svojoj volji kroje paprene marže. Neke cene su neuporedive ovde i u zapadnoj Evropi. Na primer, u Rimu, u Italiji, litar maslinovog ulja košta pet evra, a kod nas je 1.400 dinara (11,6 evra) – ističe Papović.

    Treba istaći da prosečna plata u Srbiji iznosi 398,4 evra, dok je minimalna zarada 199 evra, a Srbija ima skoro milion nezaposlenih. Minimalna potrošačka korpa iznosi 299 evra, dok prosečna potrošačka korpa iznosi čitavih 500 evra.

    izvor : vesti-online