SEĆANJE NA TIHOG HEROJA: Francuski doktor čije ime treba da zna SVAKI SRBIN

    4237

    Pre 58 godina, u Parizu, doktor Žorž Mate je transplantacijom koštane srži spasao petoro srpskih naučnika, ozračenih u Vinči tokom eksperimenta na nuklearnom reaktoru!

    Bila je to prva transplantacija koštane srži u istoriji medicine i početak neraskidivih prijateljstava i privrženosti doktora Matea srpskom narodu. Odlukom Skupštine grada Beograda, na inicijativu doktora Vladimira Kovčina, Ulica Bolnica Bežanijska kosa nedavno je preimenovana u Ulicu Doktora Žorža Matea – francuskog akademika, čuvenog onkologa koji je humanošću zadužio Srbiju.

    Šestoro naučnika, smrtonosno ozračenih u Vinči, odmah su prebačeni u bolnicu „Kiri“ u Pariz, gde im je 11. novembra, 1958. doktor Mate presadio koštanu srž i otvorio novo poglavlje u razvoju medicine.

    – Nije bilo drugog izlaza – ili da nam se presadi koštana srž, ili nema izlaza. Prvo davaoci, a onda i vešte ruke doktora Matea su učinile svoje – kaže fizičar Radojko Maksić.

    Davaoci koštane srži bili su Francuzi, ljudi koji su se javili na poziv bolnice, rešeni da pomognu neznancima.

    – U to vreme, kao da ste seli na bicikl pa krenuli na mesec – tako je to izgledalo sa onom tehnologijom i onim znanjem. Ishod je bio potpuno neizvestan. Najveća tajna je bila šta će se desiti sa donorima. Sam gubitak litra krvi je nešto što može da ugrozi život, a kamoli koštane srži, tako da su ti ljudi stvarno bili heroji – kaže onkolog Vladimir Kovčin.

    Usledila su doživotna prijateljstva, pa i kumstva.

    – I davaoci i lekari i porodice davalaca – sve je to bila atmosfera jedne velike porodice – kaže Maksić.

    Doktor Mate je u Srbiji pomogao osnivanje onkološke službe, lečio više od 3.000 naših pacijenata, a u vreme sankcija i bombardovanja obezbeđivao nedostajuće lekove. Odsedao je u bolnici, hranio se u bolničkoj menzi, i nikada nije naplaćivao svoj rad.

    Umro je pre šest godina, baš na dan nesreće u Vinči.

    Radojko Maksić kaže da je dobio ulicu kroz koju su često prolazili sa njim. Vladimir Kovčin ističe da je time sačuvano ono što su želeli – sećanje na Matea.

    Čuveni akademik, naučnik koji je zadužio svet, zbog oštrog jezika je, kažu, ostao bez Nobelove nagrade, a svoju ulicu dobio, baš u Beogradu.

    Inicijativu doktora Kovčina podržali su Srpska akademija nauka, Ministarstvo zdravlja, KBC Bežanijska kosa, Francuska ambasada, Rodoljub Šabić i, naravno, sada jedini živi svedok događaja iz 1958. – Radojko Maksić.

    izvor: dnevno.rs