KARAĐORĐEVA ŠNICLA

    3897

    Da je kojim slučajem kuvar Milovan Stojanović davne 1956. u čuvenom beogradskom restoranu Golf imao u kuhinji piletinu i puter koji su mu bili potrebni da napravi kijevski kotlet, koji je poručila čuvena spikerka Radio Beograda, domišljati kuvar sigurno ne bi došao na ideju da posluži nešto sasvim novo, pohovanu šniclu punjenu kajmakom – Karađorđevu šniclu. Tako je rođena legenda srpske gastronomije, sasvim slučajno ako uopšte verujete u slučajnosti.

    Zašto se zove Karađorđeva šnicla? Mića je znao da je dinastija Karađorđevića poznata u svetu i da će sa imenom osnivača dinastije ono lakše doći u strane restorane i da ćemo u kuvarskim leksikonima imati još jedno naše jelo. Pored Karađorđeve Mića je tvorac brojnih drugih jela kao što su njeguški stek, smederevsko đule, vojvođanski kare, mišarski stek, oplenačke palačinke, smuđ Kladovo i brojnih drugih.

    Mića je danas u 77. godini života. U njegovoj biografiji stoji da je kuvar i profesor jer je pedesetak generacija kulinara lično izveo na put kao profesor srednje i više Ugostiteljske škole. Dobitnik zlatnih medalja na svetskom i evropskom takmičenju u kulinarstvu. Više od dve decenije je kuvao za Tita u zemlji i inostranstvu.

    Da li ste znali da se u Zemunu, Prvomajska 108C, nalazi restoran Mićina domaća kujna koju danas vodi Milan Stojanović, sin Milovana Stojanovića koji je tvorac Karađorđeve šnicle. Profesor ili Mića kako ga zovu zna da uskoči i pomogne svojoj deci u restoranu. Ja nisam bila ali imam nameru jednog dana da odem.

    Za Karađorđevu šniclu možete odabrati svinjsko ili teleće meso, kako i sam Mića kaže, ali kajmak mora biti star, zreo, kajmak tipa zlatiborskog, zlatarskog, kopaoničkog…Karađorđeva se pohuje do zlatne korice da vam duša i srce zaigraju kad se iznese pred vas. Pa onda tartar sos, kriška limuna i zlatni krompirići koji cvrče i pevaju pred vama.

    Sam način serviranja i dekoracije Karađorđeve šnicle je simboličan i njom se odaje počast Ordenu Karađorđeve zvezde. Tartar sos se nanosi ukoso da podseća na lentu. Preko njega se stavlja kolut limuna i rombovi koji su isečeni od crvene papričice i oni predstavljaju Orden Karađorđeve zvezde, orden koji je dodeljivan u Kraljevini Srbiji, Kraljevini Jugoslaviji i koji se danas dodeljuje u Republici Srbiji.

    Mića preporučuje da se uz Karađorđevu pije Oplenačko belo vino ili ako ga nemate neko drugo belo vino i da nikada, ali nikada ne punite Karađorđevu šunkom, kačkavaljem, papričicama ili šljivama, tj. možete vi to da uradite ali onda neće biti Karađorđeva.

    Na žalost Karađorđevu šniclu Milovan i dalje ne može da zaštiti kao autorsko delo jer kako kažu ne postoji zakonski osnov za to. Samo u zemlji Srbiji!?!?

    KARAĐORĐEVA ŠNICLA

    250 g svinjskog mesa (laks-kare, but ili file) ili teletine (but)
    100 g zrelog kajmaka
    nekoliko kašika brašna
    2 blago umućena jaja
    prezla
    ulje za prženje
    tartar sos
    limun
    crvena papričica

    Očistite meso od žilica i izlupajte ga tučkom da bude što tanje i da ima oblik prvougaonika dimenzija oko 18-20 x 25 cm. Ako radite sa fileom ili debljom šniclom pažljivo ih isecite po sredini tako da se otvaraju kao knjiga i izlupajte na strani na kojoj meso nije isečeno. Uz dužu ivicu šnicle stavite kajmaka i oko njega urolajte šniclu. Krajeve možete preklopiti ka unutra pre motanja ili ih na kraju uvući.

    Karađorđevu uvaljajte u brašno, potom u jaja, pa u prezlu. Zbog lepše korice ponovite postupak sa jajima i prezlom.

    Pržite na umereno-jakoj vatri u dubokom ulju oko 10-ak minuta. Kada se uhvati lepa korica smanjite temperaturu i pržite oko 10-ak minuta uz okretanje.

    Karađorđevu šniclu servirajte sa tartar sosom, limunom i prženim krompirom.

    foodforthought-jelena.blogspot.rs