Francuskom majoru ulica u mestu pored Beograda

    1619

    Inicijativa meštana u vikend-naselju kod Beograda. Dr Marković, lekar sa VMA, u svom „sokaku“ postavio tablu. U Sopotu saglasni sa idejom.

    Od Trošarine starim putem ka Kragujevcu, pa kada se prođu sva avalska naselja, oko 30 kilometara od centra prestonice s leve strane puta je odvajanje za Trešnju. Ispod samog puta je jezerce gde su Jelisaveta Seka Sablić i Bora Todorović snimili legendarnu scenu „Đenkine kupačice“ u „Maratoncima“. Kada se krene asfaltom ka četinarskoj šumici, dolazi se u Ulicu Pjera Binela – francuskog obaveštajca koji je Srbiji 1999. dostavio ciljeve NATO bombardovanja.

    Ulica se nekada zvala Put za Plandište, ali od 11. novembra 2014. na kući dr Tome Markovića stoji tabla s natpisom Pjer-Anri Binel. I komšija Nebojša Denda postavio identičnu tablu. Doktor Toma objašnjava da je pisao predsedniku Opštine Sopot tražeći preimenovanje. Prvi čovek Sopota Živorad Milosavljević kaže, za „Novosti“, da će opštinski oci dati „zeleno svetlo“ za preimenovanje, ali da sve mora da bude po propisu.

    – Apsolutno smo saglasni ako postoji zvanična inicijativa da ovaj francuski oficir dobije svoju ulicu – govori Milosavljević. – Potrebno je samo da se ispoštuje procedura. Znamo šta je Binel uradio za srpski narod.

    Doktor Marković nam otkriva da je tablu sa Binelovim imenom postavi jer je želeo da unuci Nađi ispuni želju. Nađa, danas student, od malih nogu ga je, kako kaže, savetovala da se izbori da francuski heroj dobije u Srbiji ono što mu, po hrabrosti, pripada.

    – Počelo je 1999, Nađa je bila devojčica – priča za naš list nekadašnji ORL hirurg sa VMA i prvi stručnjak Jugoslavije za podvodnu medicinu. – Tokom bombardovanja po ceo dan sam bio na VMA, a kada bih se vraćao kući, Dunja mi je trčala u susret i pitala: „Deda, dokle još?“… Prošlo je bombarodovanje, Dunja je rasla, ali tu traumu nije mogla da zaboravi. Kada je pošla u školu, pitala me je ozbiljno: „Zar je moguće da Srbija 1999. nije imala baš nijednog prijatelja u svetu?“

    Doktor Marković se seća da je tada baš u „Novostima“ čitao priču o francuskom majoru Pjer-Anriju Binelu i njegovom podvigu.

    – Dunja, ima taj Binel. Gledaj kako je postradao kod svojih zato što nas je voleo – rekao sam Dunji jednom prilikom, a onda je usledilo drugo pitanje: „Zašto se čoveku nismo odužili?“. – Na Trešnji ne postoji nijedan stanovnik koji se usprotivio preimenovanju. Tokom 1999. tu je bila naša PVO i neko im je postavio „lokator“ te ih je NATO gađao.

    Ovde se i dalje nagađa kako je izdajnik mogao biti neprimećen sve do Trešnje! Dr Toma posebno ističe da se ova, kako kaže istinska i ljudska priča o Binelu pročula do Francuske.

    – Prvi rođendan mog unuka Maksima sin je organizovao u kući na Trešnji. Ćerka Ana za tu priliku je pozvala prijatelje iz farmacetske kompanije u kojoj radi i bračni par Francuza naleteo je na tablu Pjer-Anri Binel. Pošto je tabla na ćirilici, malo su je duže čitali, ali kada su shvatili o kome se radi – oduševili su se. Priča o Binelu na Trešnji našla se i na društvenim mrežama u Francuskoj – ponosno govori dr Toma.

    OPREZ ZBOG PRAVILNIKA

    PREDSEDNIK Opštine Sopot Živorad Milosavljeviću oprezno ukazuje na Pravilnik, po kome se retko nekome za života dodeli ulica.

    – To je do sada u Srbiji samo tri puta urađeno, u slučaju kralja Aleksandra Obrenovića, Josipa Broza Tita i stonotenisera Miše Kapetanića, koja je u međuvremenu poništena, jer je ustanovljeno da je živ – kaže Milosavljević.

    JOŠ ČEKAJU MAJORA

    DOKTOR Toma Marković priča da već treću godinu „čeka u zasedi“ da Pjer Binel ponovo dođe u Srbiju pa da ga vodi na Trešnju.

    – Kada ga je 2013. medaljom Miloša Obilića odlikovao tadašnji predsednik Nikolić, ponadao sam se da će doći u Beograd da prezume priznanje – govori doktor. – Međutim, izgleda da nije dolazio. Ako se javi „Novostima“, molim vas da mu prenesete da ga čekamo u njegovoj ulici.

    izvor : novosti.rs