Francuski pisac: Nisam se prevario kada sam branio Srbiju, to je odbrana pravde

    1695

    PARISKI „Kafe koji govori“. Pitanja mnogo. A odgovori – u jednoj rečenici. Tako je, originalno, čuveni francuski pisac i novinar Patrik Beson želeo da pruži svoj doprinos svečanom broju „Novosti“. Stvaralac koji živi u stanu okružen energijom nekadašnjeg stanara, velikog slikara Morisa Utrila, i do koga, sa sprata iznad, stižu talasi iz ateljea takođe slavnog Tuluza Lotreka, u zgradi u kojoj danas stanuje i jedan Milošević (pokazuje nam ponosno ime na poštanskom sandučetu), smatra da su ovakvi odgovori, u jednoj rečenici, najtačnija slika, da kao najefektniji sadrže suštinu i srž svake misli.

    * Da li bi neka nova Dara, mlađa sunarodnica junakinje s početka vaše književne karijere, danas takođe rado došla iz Srbije u Francusku?

    – Sada bi joj više odgovarao Monako.

    * Koliko je džihad, koji se preselio na tlo Evrope, uneo promene u živote ljudi?

    – Nimalo.

    * Kako se izboriti sa islamistima?

    – Promeniti planetu.

    * Šta su glavne preokupacije francuskih intelektualaca danas?

    – Poznate ličnosti (selebriti) i novac.

    * Slučajno ili ne, tek filozofi poput Bernara Anrija Levija ili Alena Finkelkrauta, koji su svojevremeno bili protiv Srba, nisu danas baš na dobrom glasu u Francuskoj…

    – Pojma nemam o kome govorite!

    * Niste se, dakle, prevarili kada ste nas branili?

    – Nisam znao da ima toliko prepreka u odbrani pravične stvari.

    * Gde vam stoji Orden srpske zastave trećeg stepena koji vam je dodeljen za naročite zasluge u razvijanju prijateljskih odnosa između Srbije i Francuske?

    – Na srcu!

    * Šta zna danas prosečan Francuz o Srbiji, osim da je Đoković uspešan teniser koji dolazi iz naše zemlje?

    – Da je Ana Ivanović, nažalost, završila karijeru.

    * U svetlu poslednjih događaja na Iberijskom poluostrvu, kakvu Evropu vidite kroz pet godina?

    – Ne pravim ja planove u CIA.

    * Gde je mesto Srbije u toj i takvoj Evropi?

    – Iznad.

    * Kosovo i Katalonija, kažu na Zapadu, nisu isto. Kako gledate na toliki stepen hipokrizije?

    – Kosovo je srpsko.

    * Da li je istinska objektivnost medija dovedena u pitanje ako zavise od velikog kapitala?

    – Mediji su uvek bili pogani, čak i u vreme preistorije.

    * Zašto mislite da hrabar novinar neće dugo biti novinar?

    – Hrabri novinari su ili mrtvi ili su promenili zanimanje.

    * Da li bi svi trebalo da težimo američkom snu; šta je sa onima koji samo žele da normalno žive od svog rada?

    – Izazovno je postati milijarder.

    * Glavno geslo danas je „konkurencija“. Treba li lagati ili gurati ljude da padnu, da bismo bili konkurentniji?

    – Da!

    * Koliko ima istine u tome da savremeni čovek humor doživljava kao nešto pogrdno, jer ne veruje nikome?

    – Humor je danas uvreda koja nam se smeje u lice.

    * Daju li u ovom trenutku neki moderni tridesetogodišnji Puškini, umorni od bitke s moćnicima, svoje priče nekim novim Gogoljima, bezvoljni da ostvare svoje ideje?

    – Da bi se sudilo mladosti, ipak je bolje biti mlad, što više nije moj slučaj.

    * Hoće li nam se istorija ponoviti? Da li je vreme za novu revoluciju?

    – Ljudi koji jedu ne žele da dižu revoluciju, a oni koji ne jedu nisu u stanju da je podignu.

    * Šta trenutno pišete i u kojoj je to vezi sa aktulenim trenutkom u svetu?

    – Pišem roman o fudbalu.

    izvor : novosti.rs