Danas su Časne verige Svetog Petra

    2350

    Danas se proslavaju Časne verige apostola Petra.

    Proslavljaju se 16. januara po starom julijanskom kalendaru a 29. januara po novom gregorijanskom kalendaru.

    Ovog dana pominje se sveti apostol Petar zbog veriga u koje je bio okovan po naredbi cara Iroda. U njegovoj tamnici pojavio se anđeo i tada su verige spale sa Petra . Te verige hrišćani su sačuvali koliko zbog uspomene na svetog Petra toliko i zbog njihove iscjeliteljske moći. Priča se da su se mnogi bolesnici izliječili dodirnuvši ih.

    Odmah posle smrti Isusa Hrista i vaznesenja počinje proganjanje hrišćana koje je trajalo više od tri stotine godina. Carev namesnik Irod, upravnik Galileje, pogubi Jakova, brata Jovanovog i, na podsticanje Jevreja, zapovjedi da uhvate Petra i bace ga u tamnicu.

    Petar je u tamnici spavao okovan između dva vojnika, i noć pred izvođenje na sud, osvijetli se cijela tamnica i anđeo kucnu Petru po rebrima, probudi ga pa mu reče: „Ustani, obuj se i opaši se, pa hajde sa mnom“. Petar ustade, a okovi mu spadoše s nogu pa pođe s anđelom. Vojnici su spavali kao mrtvi, pa anđeo provede Petra pored straže, a kad su došli do gvozdene gradske kapije, ona se sama otvori i tako se Petar oslobodi zatvora, i vjerovatne smrti.

    O Časnim verigama

    U Pismima Ljubomira Nenadovića, nalazi se zanimljiva priča o Njegošu i njegovom susretu sa Časnim Verigama:

    Cetinjski vladika i vladar Crne Gore sa Nenadovićem je posjetio jednu od najpoznatijih rimskih crkava, Sv. Petra u lancima, u kojoj se nalazi čuveni Mikelanđelov Mojsije i kao relikvija čuvaju lanci kojima je sveti Petar bio okovan u Jerusalimu.

    ,,U Rimu poslužilo je vladiku i dobro vreme i dobro zdravlje. Otkako smo ovde, niti je bilo oblačnoga dana, niti se vladici vraćao kašalj. Pored svega mnogoga hodanja i voženja, nigda se nije potužio da je umoran, ili da nije mogao spavati. U Neapolju mnogo je noći zbog kašlja proveo sedeći u stolici. Gledanje znamenitosti po Rimu vrlo ga zanima. Crkvu Svetoga Petra sam je premerio koracima i kazao mi da zapišem. Ima dužine sto osamdeset četiri, a širine sto četrdeset koraka. Kad smo izvan Rima jednom u polju bili, i toliko koraka premerili i označili nismo mogli verovati: tako mnogo prostora zauzme čitava njiva. U crkvi Svetoga Petra kao osobita svetinja čuva se lanac kojim je Sveti Petar u Jerusalimu u tamnici bio vezan. To je onaj lanac što je u našem narodu poznat pod imenom Časne verige. U kalendaru, u mesecu januaru, njima je posvećen jedan dan. Sećam se da kod nas mnogi razbiraju kad su Časne verige, da se ne bi ogrešili i u taj dan štogod radili. Taj lanac čuva se kao svetinja i stoji u kovčegu svagda pod ključem. Kaluđer kad ga pokazuje otmenim putnicima, sa velikom pažljivošću otvara skrinju, vadi lanac iz pamuka, i sa osobitom pobožnošću prinosi ga poklonicima, te ga oni, klečeći, sa skrštenim rukama, celivaju. Kad je kaluđer prineo vladici ove verige, vladika ih odmah uze u svoje ruke, rasteže ih da vidi kolike su i čudeći se kako su dugačke, reče:

    „Ala su ga dobro vezali!

    “Zatim ih vrati kaluđeru, koji od čuda jedva je mogao zapitati:

    „Zar ih neće vaša svetlost celivati?“

    Vladika mu, polazeći, odgovori:

    „Crnogorci ne ljube lance!“

    Na ovaj dan zveri ne napadaju ljude, i ne šije se odeća.

    Običaj je i da se na današnji dan lancima veže kućni prag, i tako dom zaštiti od nečastivih ljudi i sila. Ne bi trebalo ni da se putuje, jer kada vi odete, dom ostaje „nebranjen“ i svakakva nesreća može da se dogodi (u stara vremena strah je „pokrivao“ udar groma, zapaljenu letinu, zaklana stoka…)

    Kad ste već kod kuće, slobodno malo pospremite, jer Časne verige nisu tzv crveno slovo, pa nema nikakvih kućevnih zabrana (pranje, peglanje, usisavanje…). Naprotiv, poželjno je da kuća zasblista u slavu Svetog Petra, koji je i inače zaštitnik doma i porodice.

    ŠTA KAŽE SVETO PISMO

    Verige su okovi (karike) kojima je po naređenju Iroda Agripe, judejskog cara iz 42. godine posle Hrista, bio vezan u tamnici Sveti Apostol Petar.

    Iz Dela apostolskih saznaje se da je Apostola Petra, uoči suđenja, na čudesan način Anđeo oslobodio sužanjstva. Posle njegovog oslobađanja, verige su čuvane kao svetinja.

    Jerusalimski Patrijarh Sv. Juvenalije (420-458), poklonio je verige carici Evdokiji, supruzi Teodosija III Mlađeg (408-450), 437. (ili 439) godine. Jednu verigu, poslala je svojoj kćerci Evdoksiji u Rim, a ona je sagradila hram posvećen Apostolu Petru, i položila verigu u hram, gde se i danas nalaze

    Rimu su već bile i druge verige kojima je Sveti Apostol Petar bio okovan pred svoje stradanje u Rimu, u vreme cara Nerona.

    Čudesnom događaju oslobađanja Apostola Petra, posvećena je uspomena koja se slavi 16. januara, odnosno 29. januara.

    Naime, odmah posle smrti Isusa Hrista i vaznesenja počinje proganjanje hrišćana koje je trajalo više od tri stotine godina.

    Carev namesnik Irod, upravnik Galileje, pogubi Jakova, brata Jovanovog i, na podsticanje Jevreja, zapovedi da uhvate Petra i bace ga u tamnicu.

    Petar je u tamnici spavao okovan između dva vojnika, i noć pred izvođenje na sud, zasvetle se cela tamnica i anđeo kucnu Petru po rebrima, probudi ga pa mu reče: „Ustani, obuj se i opaši se, pa hajde sa mnom“.

    Petar ustade, a okovi mu spadoše s nogu pa pođe s anđelom. Vojnici su spavali kao mrtvi, pa anđeo provede Petra pored straže, a kad su došli do gvozdene gradske kapije, ona se sama otvori i tako se Petar oslobodi zatvora, i verovatne smrti.

    I gle, anđeo Gospodnji se pojavi, i svetlost obasja prostoriju, i kucnuvši Petra u rebra probudi ga govoreći: Ustani brzo! I spadoše mu verige s ruku

    (Dela Apostolska 12.7).