Američka ambasada uručila Hrvatskoj tužbu za ustaške zločine

    3530

    U Zagrebu ne prihvataju povezivanje sa ustaškom NDH i uvereni su da tužba grupe građana iz SAD ne može proći na američkom sudu

    Ambasada SAD uručila je hrvatskom ministarstvu spoljnih poslova i evropskih integracija tužbu koju su pred okružnim sudom u Čikagu pokrenuli hrvatski Srbi, Jevreji i Romi. Oni od Hrvatske, koja je, kako u tužbi tvrde, pravna naslednica NDH, traže da žrtvama ustaških zločina, njihovim naslednicima i rodbini isplati odštetu od 3,5 milijardi dolara. Ovim iznosom bili bi obeštećeni ne samo za materijalnu štetu zbog oduzete imovine nego i za nematerijalnu štetu koju su pretrpeli zatočenici ustaških logora za vreme Drugog svetskog rata.

    U Zagrebu ne prihvataju povezivanje današnje Hrvatske sa ustaškom NDH i uvereni su da tužba, koja je Zagrebu uručena još 27. februara, ali javnost za nju do juče nije znala, ne može proći na američkom sudu pošto, kako ističu, Hrvatska počiva na temeljima ZAVNOH-a, odnosno Zemaljskog antifašističkog veća.

    Ovo, inače, nije prva tužba kojom su žrtve ustaškog režima pokušale da dobiju odštetu. Pre četiri godine, takođe pre sudom u Americi, preživeli logoraši, Srbi, Jevreji i Romi zajedno sa Ukrajincima, rodbinom i organizacijama koje predstavljaju 300.000 žrtava Holokausta i njihove potomke, vodili su postupak protiv Vatikanske banke. Oni su Vatikan optužili za prikrivanje bogatstva koje su hrvatski nacisti opljačkali od žrtava u koncentracionim logorima i za prikrivanje blaga koje su nacisti opljačkali od građana tadašnjeg Sovjetskog Saveza u periodu od 1941. do 1945. godine.

    Postupak se završio neuspehom tužilaca, a argumenti su bili slični onima koji su navedeni i u novoj tužbi tako da se, prema pisanju hrvatskih medija, Zagreb nada istom ishodu i novog procesa.

    Bez obzira na sudbinu procesa u Čikagu, zvanični Zagreb je već duže vreme suočen sa kritikama zbog popustljivosti prema desničarima, odnosno promotorima ustaške ideologije. A teško će uspeti i da izmakne pritiscima za povraćaj imovine, pre svega one oduzete Jevrejima tokom komunističkog perioda, ali i za vreme Drugog svetskog rata. Tim pre što je na stranu hrvatskih Jevreja stala i Amerika. U aprilu prošle godine je u Zagrebu boravio Nikolas Din, izaslanik Stejt departmenta za pitanja Holokausta, koji je kao osnovnu svrhu svog dolaska u Hrvatsku naveo pitanje jevrejske imovine oduzete tokom Drugog svetskog rata.

    Slikanje predsednice Kolinde Grabar Kitarović sa zastavom NDH, postavljanje table sa natpisom „Za dom spremni” u blizini logora u Jasenovcu, ustaški performans na centralnom zagrebačkom Trgu bana Jelačića, samo je deo onoga što Hrvatsku potresa prethodnih meseci. Deo ovog „folklora” je i poništavanje presuda Alojziju Stepincu, Branimiru Glavašu i Miri Barešiću.

    Hrvatska predsednica je, međutim, pre nekoliko dana optužila Srbiju da potencira „puzajuću fašizaciju” u Hrvatskoj koju ona, kaže, ne vidi. Gostujući na RTL-u, ona je na novinarsko pitanje kako to da ne treba pridavati važnost paradi ustaštva rekla da bi se „trebali zgroziti na šestoj ili sedmoj stranici nekog lista, ili u desetom minutu dnevnika, a ne pridavati im značaj”.

    Činjenica da se ovom smotrom ustaša na centralnom zagrebačkom trgu iskazivala i podrška novom američkom predsedniku Donaldu Trampu izazvala je oštru reakciju ambasade SAD koja je „najsnažnije odbacila neonacističke i proustaške stavove izražena za vreme demonstracija” i osudila svaki pokušaj povezivanja SAD sa „ovom mrskom ideologijom”.

    Posle pokušaja, kako je najavljeno „sistemskog rešenja”, vlast u Hrvatskoj je ipak odustala od uklanjanja table sa ustaškim pozdravom „Za dom spremni” postavljene pored logora u Jasenovcu. Objašnjavajući zašto ploču nije trebalo dirati, Grabar Kitarović je rekla da ona nije usmerena prema onome što se događalo u Drugom svjetskom ratu u Jasenovcu, već je postavljena u znak pijeteta prema 11 mladića koji su se borili za Hrvatsku.

    Direktor beogradskog Muzeja genocida Veljko Đurić Mišina kaže za „Politiku” da nije realno očekivati da će nova tužba protiv Hrvatske uspeti.

    „Pravna nauka zna da nema kontinuiteta između Nezavisne države Hrvatske i današnje Republike Hrvatske jer je u međuvremenu postojala država Jugoslavija. Stoga mi nije jasna namera podizanja zahteva za naknadu. To me donekle podseća na tužbu američkih Srba, rodom iz Krajine, protiv američke organizacije koja je direktno učestvovala u pripremi operacija ’Bljesak’ i ’Oluja’ 1995. godine. To je nešto sasvim drugo od krivice za Jadovno, Jasenovac, Kozaru, na stotine ranih stratišta”, objašnjava naš sagovornik i dodaje da bi možda trebalo razmišljati o nacionalnoj deklaraciji o genocidu koji je izvršila država Nezavisna država Hrvatska 1941–1945. godine, ali je, kaže, drugo pitanje koliko je politička elita u Srbiji voljna da se tako nešto odradi.

    U odluci grupe građana iz SAD da tuže Hrvatsku zbog zločina NDH, istoričar Čedomir Antić vidi važan korak ka suočavanju hrvatskog, ali i američkog društva sa istorijskim činjenicama, ali i sa činjenicom da je „Zapad negirajući teško nasleđe Hrvatske devedesetih godina postao saučesnik u zločinu rata”.

    On, kako je rekao za Tanjug, takođe smatra da ova tužba ima malih šansi, ali ističe da Srbija mora da bude istrajna u borbi za dokazivanje genocida u Hrvatskoj. „Na sličan način ranijih godina bili su tuženi Republika Srpska i Srbija. Ipak u uslovima eksplozije hrvatskog, bošnjačkog i albanskog šovinizma i ekspanzionizma odgovor je neophodan i neminovan. Potrebno je da posle godina kampanje susednih šovinizama Srbija odgovori trajnom posvećenošću osvetljavanja zločina nad srpskim narodom”, kaže Antić.

    izvor : svevesti.com