„Velika Albanija“ – cilj zapada

    4024

    Poslednji dogadjaji koji potresaju Balkan u čijoj su glavnoj ulozi Albanci u najmanju ruku ne vode ka normalizaciji odnosa na Balkanu kao i trajnom miru. S druge strane priča o „Velikoj Albaniji“ koja je do pre par godina bila tabu tema i pominjala se samo u albanskim krugovima, postaje svakodnevna tema na Balkanu a i šire.

    Podsetimo samo da su Albanci narod koji su početkom 20. veka živeli još uvek u plemenima. Do 17 veka su živeli u planinskim predelima današnje Albanije, odakle su već posle prve seobe Srba počeli da naseljuju Kosovo i Metohiju koje je bilo napušteno od strane Srba. Od tada su jednom sistematskim ugnjetavanjem preostalih Srba na Kosovu težili ka svom cilju „Velike Albanije“ prvi put pomenute za vreme „Prizrenske Lige“ 1878.godine. Velika Albanija je iredentistički koncept zemlje za koju se smatra da čini nacionalnu domovinu većini Albanca, zasnovan na današnjem ili istorijskom prisustvu Albanaca na tom području.

    Do kraja 20. veka im nisu stvari išle na ruku u ostvarenju svog cilja jer su pravoslavne zemlje Balkana, na čije teritorije albanci imaju pretenzije, izlazile kao pobednice u Prvom i Drugom svetskom ratu.

    Raspadom Jugoslavije 90tih godina albanci koriste ratnu situaciju i ponovo se aktualizuje priča o „Velikoj Albaniji“ koja kod njih nikada nije zaboravljena. Pomognuti zapadom učestvuju u rasparčavanju Jugoslavije i Srbije. Uveliko formiraju paravojne formacije unutar Kosova i Metohije i pomognuti zapadom i svojom dijasporom naoružavaju se i tako se pripremajući se za rat.

    Na Kosovu i Metohiji osnivaju svoju takozvanu „Oslobodilačku vojsku Kosova“ koja čini terorističke akcije prema sprskim snagama bezbednosti i civilima. U civilizovanom svetu se to zove terorizam ali je zapad to okarekterisao kao legitimnu borbu za oslobodjenje pomagajući i politički i vojni Albance.

    Posle kumanovskog sporazuma i povlačenja srpske vojske i policije sa teritorije Kosova i Metohije i velikog broja Srba južno od Ibra počinju sve više i više da veruju u ostvarenje sna „Velike Albanije“. Nošeni ratnim nabojem i svojevrsnom podrškom sa strane započinju sukobe u južnoj Srbiji i Makedoniji 2000. i 2001. godine a u cilju da ponove kosovski scenario i otcepe delove suverenih država sa većinskim albanskim stanovništvom. Može se misliti da nisu uspeli da dobiju ono za šta su ratovali, ipak su napravili korak napred dobijajući niz povlastica u delovima gde su većina.

    Ipak su se usresredili da ojačaju pozicije Kosovu i Metohiji u medjunarodnim institucijama pa su i proglasili nezavisnost koje i dan danas nije priznato u Ujedinjenim Nacijama. I nikad neće dok je Srbije i Srpstva.

    Prisvajaju sve što je Srpsko na Kosovu i Metohiji pokušavajući da prekroje istoriju i da čak i pokažu da su srpski manastiri i crkve njihovi. Mada je malo čudno jer su ih same rušili 2004 za vreme Pogroma.

    Poslednji dogadjaji pokazuju da ništa nije slučajno i da se sve planski radi. Samo se čeka mig zapada i Amerike da se krene u akciju. Albanci znaju najbolje kako se to radi. Prvo je pre par meseci izvršen pritisak na Crnu Goru zbog demarkacije „granice“ sa Kosovom koja je dobila i ozbiljne pretnje sukobom ako se ne udovolji zahtevima Albanaca. Zatim je ispala cela farsa sa Haradinajem gde su francuske vlasti i sud postupili kranje politički i oslobodili li ga svake krivice i na taj način se napljuvale svim ubijenima od strane ovog teroriste. Niko se sa zapada nije ni oglasio kada je Haradinaj izjavio da ako bude izručen Srbiji to će biti poziv za rat. A ni onda kad je stigavši u Prištinu izjavio da su Hrvati „Olujom“ znali kako sa Srbima. Samo da pomenemo predsedika opštine Bujanovac, Jonuza Muslijua, koji otvoreno izjavljuje kako je njegov presednik Rama i živi u oblasti istočnog Kosova a ne u Srbiji. Naravno niko se iz Evropske Unije niti sa zapada nije oglasio niti osudio ovakvu izjavu. I poslednje što se sinoć desilo je protivustavno proglašenje predsednika Sobranja u Makedoniji. Albanac Džaferi, bivši komandant „ANA“ je posle svog proglašenja zapevao u Sobranju sa svoji poslanicima albansku himnu. Makedonci su upali u zgradu Sobranja i povredili prozapadnog političara Zorana Zaeva i sa kojim je Džaferi i napravio koaliciju. Albanski poslanik Zijadin Sela je teže povredjen, i prema Albancima u makedoniji, ako slučajno podlegne povredama izbiće rat.

    „Velika Albanija“ više nije neko neozbiljno pitanje. Sve ovo što Albanci rade je potpomognuto velikim silama kojima je izgleda u interesu da se ispuni albanski san zarad ispunjenja svojih ciljeva na Balkanu.

    Parvoslavni narodi, Srbija, Makedonija, Crna Gora i Grčka treba da se zajedničkom borbom izbore protiv albanskih pretenzija koje su se ovih dana baš intenzivirale, ali i protiv velikodušne pomoći zapada koji je u najmanju ruku saučesnik u ovom zločinačkom poduhvatu.

    Share on Facebook114Share on Google+0Tweet about this on Twitter0Pin on Pinterest0Share on LinkedIn0Share on Tumblr0

    Komentari