De Gol oplakao Dražu Mihailovića

2335

Legendarni vođa francuskog Pokreta otpora protiv nacističke okupacije general Šarl de Gol (1890‒1970) nikada nije posetio Jugoslaviju. De Gol je posle Drugog svetskog rata bio nosilac politike evropskog pomirenja i saradnje među narodima. Simboličkim posetama Berlinu i Moskvi želeo je da označi prestanak neprijateljstava i početak perioda saradnje. Njegov politički ideal bila je ujedinjena Evropa od Urala do Atlantika.

De Gol je ignorisao Tita i to je smetalo jugoslovenskom maršalu. Tek poslednjih decenija se govori da je to bilo zbog generala Draže Mihailovića. I danas šira javnost ne zna šta je pravi uzrok. Dva zapisa iz dva različita vremenska perioda govore da je između Draže i De Gola postojalo uvažavanje.

Prvi zapis je iz Arhiva Jugoslavije i nalazi se u dosijeu Božina Simića. Zagonetna ličnost Božin Simić (1881‒1966) bio je ambasador Titove Jugoslavije u Ankari od avgusta 1945. do kraja maja 1948. g., kada je penzionisan neposredno pred Peti kongres KPJ u Topčideru. U Simićevom diplomatskom dosijeu nalazi se i biografija nepoznatog autora, verovatno nekoga iz nadležnih službi. Ta biografija, ili biografska beleška, nastala je verovatno pre maja 1948. g. jer ga predstavlja kao ne baš pouzdanu ličnost.

Da podsetimo, Božin Simić je bio učesnik Majskog prevrata (1903), član četničke akcije (srpske revolucionarne akcije), komita u Makedoniji, član Narodne odbrane, organizacije „Ujedinjenje ili smrt“ (takozvane „Crne ruke“), član lože „Ujedinjenje“, organizator ustanka Ise Boljetinca u dogovoru sa Milovanom Milovanovićem… Osuđen je na 20 godina robije u procesu protiv Apisa i Crnorukaca 1917. g. dok je boravio u Rusiji i komandovao jugoslovenskom dobrovoljačkom divizijom, bio je u emigraciji do 1935. godine… Učestvovao je u puču 27. marta 1941. Bombardovanje Beograda zateklo ga je u Moskvi. Rat je uglavnom proveo u Londonu. Bio je poslanik Vlade Kraljevine Jugoslavije u Pokretu otpora generala Šarla de Gola.

Biografija Božina Simića o kojoj je reč imala je, po svoj prilici, cilj da kompromituje tu ličnost burnog života kod novih komunističkih vlasti. Zato u njoj navode činjenicu, to jest, učešće Božina Simića u odluci da general De Gol odlikuje Dražu Mihailovića Legijom časti. Biograf to ovako opisuje: „Sve dok je bio u De Gaulle-ovom komitetu nastoji da učvrsti odnose između Rusa i Francuza. Drug Milan Kojen koji je došao iz Londona, kaže da je Simić tada zauzimao stav „prosovjetskog Mihailovićevog Srbina“, pre prodiranja istine o borbi naših naroda u savezničko javno mnenje. U to doba, prema istom izvoru, Simić je uspeo da De Gaulle odlikuje Dražu Mihailovića ordenom Legije časti.

U to vreme, kada je u De Gaulle-ov komitet postavljen i delegat CK KPF i kada De Gaulle uživa sve veći ugled u savezničkom svetu, francusko odlikovanje Mihailovića Velikosrbi su iskoristili kao znak britanskog podržavanja D. Mihailovića.“ (AJ, 334-190- 680) Drugi zapis je iz knjige Miodraga B. Protića – „Nojeva barkaˮ – SKZ, Beograd, 2000, knjiga II, strana 140:  „(Dve-tri godine pre svoje smrti ispričao mi je Nikezić kako ga je, tadašnjeg ministra inostranih poslova, uputio Tito u Pariz da De Golu prenese poziv da poseti Jugoslaviju ‒ trpeo je zbog karantina u kome ga je držao.

Nikezić je otišao i poziv najlepše preneo, francuski je govorio u bogatim nijansama, i kao maternji jezik, i kao opčinjeni lingvista. Zadovoljan izaslanikom, bio je De Gol razdražen pozivom, Tito, povikao je, nije uvažio njegovu molbu da poštedi život generala Draže Mihailovića, njegovog kolege. Umesto toga, „Il l’a tué“- uzviknuo je sa gnušanjem. ʼA sad me zove u posetu!ʼ Čim je zastao, zapitao je Nikezić u kojoj formulaciji taj odgovor da prenese. Zatečen, general je zastao, Nikezić mu se svideo, i odvratio: ʼZvanično vas ovlašćujem da predsedniku Titu kažete da ću prvom prilikom doći; ali ne i da mu kažete da to nikada neću učiniti ‒ škodilo bi odnosima naših zemaljaʼ…)“

Marko Nikezić (1921‒1991) bio je Titov savezni sekretar inostranih poslova od 1965. do 1968. g. Događaj o kome govori Miodrag B. Protić odnosi se na taj period. I dvadeset godina posle završetka Drugog svetskog rata veliki De Gol nije promenio mišljenje, a kakvo je ono bilo, govori činjenica da nije želeo da poseti Jugoslaviju. Upravo zbog Tita i Draže.

izvor : rts.rs

Shares 121

Komentari