105 godina od prve ekspedicije na Južni pol

1343

Norveški istraživač Roald Amundsen je sa svojim timom na današnji dan, 14. decembra 1911. godine stigao na Južni pol. Ovo je bila prva ekspedicija koja je uspela u ovoj nameri.

Naime, Amundsen je sa svojim timom pretekao englskog istraživača Roberta Skota koji je na južni pol stigao 18. januara 1912. godine.google-105-godina-juzni-pol

O postojanju južnog kontinenta prvi su pisali Hiparh i njegovi sledbenici – filozofi Pomponije Mela i Plinije, a tada su ovaj kontinent nazvali Patala. Međutim, prvi put je u kartu ucrtan 1587. godine kada je u svoju kartu južni kontinent ucrtao poznati kartograf Merkator.

Tek u 18. veku počela su istraživanja udaljenih južnih oblasti naše planete. Među prvim istraživačima bio je Džejms Kuk koji je 1771. godine pronašao ostrvo Južnu Džordžiju i Južna Sandvička ostrva, kada je plovio Južnim Atlantikom.

Početkom 19. veka došlo je do većeg interesovanja za proučavanje Antarktika, a postavljen je cilj da se otkrije južni pol i kartira ovaj kontinent. Do polovine 20. veka, tačnije do 1954. godine, ka južnom polu poslate su 202 ekspedicije.

1909. godine Roald Amundsen je krenuo u osvajanje Severnog pola, a kada je saznao da je pre njega ovo pokušao američki istraživač Robert Piri, odlučio je da promeni cmer, pa je do južnog pola je stigao 14. decembra 1911. godine.

edukacija.rs


Putovanje na kojem piješ i jedeš sneg!

Dragan Jovović (53) iz Kragujevca, prvi Srbin koji je osvojio Južni pol.

Na ovu opasnu ekspediciju krenuo je 1. januara 2012 godine, a 15 dana kasnije ugledao je odredište o kojem je maštao.

– Šestog januara smo avionom došli na tačku koja je od Južnog pola udaljena 106 kilometara. Čim smo stigli, najeli smo se slanine jer nam je trebala snaga za poteškoće koje slede. Taj prvi dan mi je bio najteži. Bio sam u krizi. Jedva sam se kretao, nisam mogao da dišem, vazduh je bio toliko redak… – priča nam Jovović.

Dodaje kako su kasnije jeli i pili sneg i nosili zaleđene majice. Seća se kako je bilo dana kad je morao da uradi i do 70 sklekova kako bi zagrejao telo.

– Na ovakvim putovanjima najveći problemi i opasnosti su aklimatizacija, nedostatak vode i hladnoća. Morali smo da nosimo četiri para rukavica, a desilo mi se da na pola minuta ostanem bez njih i umalo i bez prstiju. Bukvalno mi se zaledila krv u žilama. Osećao sam bol, što je dobro, jer kad počnu da trnu, onda im nema spasa – priča Jovović. Na kraju kaže da se neće ponovo vraćati „među foke i pingvine“.

kurir.rs

Komentari